недеља, 29. април 2012.

Потпис (одломци)



Потпис
(одломци)  

Имаше Томеља Нушков потпис,
ваљо је крви љуцке.
Такога потписа није мајка рађала.
Није му то имало по коме доћ,
нит га је имао ко научит до Бог,
нити ко други то чоеку може дат.
Још да је био ђе друго,
да имаше љепше име
и угледније безиме,
да је умио писат
ко што се потписиво,
да ми бијасмо спрема тога потписа
и да га ико у сретњи свијет виђе -
друкчије би гледали и на нас,
не би таки потпис чамио у планину,
но би не све одовле извео.
Сви смо се могли за њега уватит.
А мого је стајат испод Десет Божјих заповијести
да не знаш које је од којега јаче!
Причо ми је Ђуреза
да му је причо Ђукан,
коме се клела Докна Павића Пењаића
 (а Павић Пењаић био чувени Пењаић) ,
био се Томеља потписо на молбу,
а прије ће бити на жалбу,
некакоме ништочињи из Мораче
и колико сјутра - стиго му одговор!
Таде су га звали на Цетиње
да ништа не ради но да им се потписује.

 (...)

Грија је што није имо каке власти,
да се има испод чега потписат,
нако испод голијег и оструганијег небеса.
А да је био ђе друго,
мого је продавати један по један
и живјети боље но поједан!

 (...)

Да умију само да га пуште
да се барем на паре потпише. (...)
Вријеђеле би им више но овако,
свак би то волио имат и загледат,
и не би се лако од њиг одвајо!

 (...)

Вико је врлетни Лазар Сочица,
чију је смрт објавило велико манастирско звоно:
Да имам шћер, дао би је Томељи Нушкову,
па да ништа не ради
но да се потписује ђе ја оћу
и претура с палца на палац!
Мали смо ми за онаки потпис.
Нама то и не треба,
а грдни је јазук да пропане.
Неђе плачу за онакијем потписом.
Е то свијет богати цијени.
Видовни је од сваке слике,
уочљиви од сваког штамбиља.
Ваљо би им више него ишто,
то једино, приликом, немају -
а Томеља Нушков вазда докон
мого би им све испотписиват!

 (...)





Нема коментара:

Постави коментар